Protokomeri
Šta je to protokomer vazduha?
Protokomer vazduha je davač (senzor) za merenje protoka vazduha.
Koristi se na benzinskim i dizel motorima.
Koja je funkcija protokomera vazduha?
Protokomer daje informaciju o trenutnom protoku vazduha; na osnovu
ove informacije upravljački uređaj određuje količinu ubrizganog
goriva (benzinski motori) ili maksimalnu količinu goriva i količinu
izduvnih gasova za recirkulaciju (dizel motori);
Koje vrste protokomera vazduha se najčešće koriste na
vozilima i koji su njihovi najčešći kvarovi?
:: protokomer sa "L" klapnom. Primenjuje
se na vozilima od otprilike 1985. godine do otprilike 1995. Izrađeni
su od aluminijumskog kućišta u kojem je pokretna klapna u obliku
slova "L". Ovi protokomeri imaju plastičan crni poklopac
koji je fabrički zalepljen i koji NE SME da se otvara. Ovi protokomeri
veoma retko otkazuju. Najveći problem kod ovih protokomera su
osobe koje smatraju da će skidanjem ovog poklopca i pomeranjem
položaja kalibracione opruge bolje podesiti protokomer nego fabrika.
Drugi problem ovih protokomera su mehanička oštećenja koja nastaju
prilikom saobraćajnih udesa ili na vozilima sa ugrađenim uređajem
za pogon na gas. Naime, usled povratnih paljenja smeše u usisnoj
grani javlja se nagli i veliki protok zapaljene smeše od motora
prema filteru, koji, i pored rasteretnih i povratnih ventila,
veoma često mogu oštetiti protokomer. Veoma retko, i to na vozilima
koja su prešla izuzetno veliki broj kilometara, može doći do istrošenja
potenciometra koji je sastavni deo protokomera.
:: protokomer sa grejnom žicom. Ovi protokomeri
obično se nalaze na vozilima proizvedenim od 1990. do 1996. godine.
Imaju kućište u obliku plastične cevi na kojoj je elektronski
sklop veličine kutije cigareta. Unutar cevi kućišta, na sredini,
između rešetki sa obe strane, nalazi se grejna žica od platine
debljine 70 mikrometara. Ovu žicu zagreva elektronski sklop protokomera,
a hlađena je protokom vazduha. Jačina struje elektronskog sklopa
kojom se održava temperatura grejne žice, mera je protoka mase
vazduha. Ovi protokomeri su veoma trajni i precizni. Osnovni kvarovi
su prekid platinijumske žice i neispravnost elektronskog sklopa.
:: ultrazvučni protokomeri.
Ovakvi protokomeri obično imaju aluminijumsko kućište u obliku
cevi sa elektronskim sklopom veličine kutije šibica. Unutar cevi,
sa dve nasuprotne bočne strane vidljive su samo dve okrugle ravne
površine; to su ultrazvučni prijemnik i predajnik. Ovakvi protokomeri
koriste doplerov efekat, i skoro da se i ne kvare.
:: Protokomeri koji koriste Karman-Vortex princip.
I ovi protokomeri imaju kućište u obliku cevi sa elektronskim
sklopom na njemu. Unutar cevi kućišta vidljiv je plastičan umetak
koji u preseku ima oblik trapeza. Ovaj umetak prilikom protoka
vazduha stvara vrtloženje, čija frekvencija je proporcionalna
protoku. Ovakvi protokomeri skoro da se i ne kvare.
:: protokomeri sa vrelim slojem, starije
generacije. Obično imaju plastično kućište u obliku cevi,
sa umetkom koji je vijcima učvršćen, na kojem se nalaze senzorski
elemenat, elektronski sklop i konektor sa četiri električna kontakta.
Umetak ima, sa unutrašnje strane cevi, vidljiv metalni deo koji
služi za hlađenje elektronike, i senzorski elemenat u vidu tanke
pločice u blizini vrha umetka. Nažalost, ovaj senzorski elemenat
puca, i to je najčešći kvar ove vrste protokomera. Princip rada
veoma je sličan protokomeru sa grejnom žicom. Koriste se na vozilima
otprilike od 1992 do 1998 godine.
:: protokomeri sa vrelim slojem, novije
generacije. Izgledaju slično kao i prethodni, osim što
nemaju velikih metalnih delova na umetku, i imaju pet električnih
priključaka na konektoru (na mnogim vozilima koriste se samo četiri,
što je vidljivo po broju električnih provodnika na konektoru instalacije
vozila). Za stručnjake, ovi protokomeri, kada nema protoka vazduha,
imaju izlazni napon signala oko 1V, koji se povećava što je veći
protok vazduha od filtera prema motoru, a za obrnut smer protoka
(može se desiti prilikom većih pulsacija protoka pri nižim brojevima
obrtaja motora) daju smanjenje napona signala ispod 1V. Koriste
se na vozilima otprilike posle 1997. godine. U praksi, vek trajanja
im je obično 30.000 do 40.000 km. U tom periodu, budući da je
u pitanju termički senzor od poluprovodnika, dolazi do lagane
promene karakteristika u odnosu na početnu. Protokomer obično
funkcioniše, ali više nije dovoljno precizan. Dodatno, loš kvalitet
ulja može dodatno da smanji vek trajanja protokomera. Kada se
ugasi vreo motor, ulje loše kvalitete jako isparava, i ove pare
dolaze do protokomera i menjaju karakteristike senzorskog elementa.
Ovo se može prepoznati po umetku koji je masan i sjajan od ulja.
Koji su osnovni simptomi neispravnog protokomera?
:: benzinski motori: nestabilan prazan hod ili
se vozilo gasi na praznom hodu, neprimanje gasa, paljenje sijalice
za neispravnost motora, mala snaga motora, problemi posebno u
radu dok je motor hladan.
:: dizel motori: mala snaga motora i paljenje
sijalice za neispravnost motora (na vozilima gde postoji).
Da li je loš filter za vazduh uzrok otkazivanju protokomera?
generalno, krupne čestice prljavštine, koje bi eventualno došle
do senzorskog elementa brzinom kojom prolazi vazduh, mogu protokomeru
da skrate vek trajanja. Međutim, ne postoji idealan filter, a
u praksi nije primećeno da vozila na kojima se koriste originalni
filter za vazduh imaju duži vek trajanja protokomera. Kvalitetan
filter je, svakako, neophodan.
Da li se u slučaju neispravnosti, menja ceo protokomer
ili samo umetak, ako se može odvojiti?
Po pravilu, menja se ceo protokomer, mada se u pojedinim katalozima
mogu naći i samo umeci.
Da li se umetak sa jednim kataloškim brojem može zameniti
sa drugačijim, ako je fizički jednakih dimenzija ali ima drugačiji
kataloški broj?
Po pravilu, mora biti isti kataloški broj. U proizvodnji kod nekih
proizvođača ipak, dolazi i do zamene jednog proizvoda sa drugim,
koji ima iste karakteristike ali drugačiji kataloški broj. Ovo
je obično vidljivo u katalogu rezervnih delova. Česta praksa je
i da proizvođeči istom proizvodu daju različite kataloške brojeve
za primenu na različitim vozilima.
Kako se proverava ispravnost protokomera?
Automehaničar ili autoelektričar, koji je posebno obučen za dijagnostiku
elektronskih sistema, može uz pomoć odgovarajućih instrumenata
da proveri stanje protokomera. Drugi način je da se vozilo proba
sa drugim (ispravnim) protokomerom. Ovaj drugi način posebno je
popularan u servisima koji nemaju potrebnu opremu i ljude obučene
za dijagnostiku. Zamena obično ne zahteva više od nekoliko minuta,
a razlika u ponašanju vozila je obično veoma vidljiva.
Da li vožnja sa neispravnim protokomerom može izazvati
daljnje štete?
Da. Neispravan protokomer može na vozilima novije generacije da
izazove deformacije glave motora usled prevelike temperature sagorevanja,
što dovodi do nezaptivanja ventila i gubitka kompresije (dizel
motori), i do detonacionog sagorevanja (benzinski motori). Nadalje,
vozila sa neispravnim protokomerom imaju veću potrošnju goriva,
manju snagu i emituju više otrovnih supstanci.
Da li je potrebno redovno kontrolisati stanje protokomera?
Da. Proizvođači vozila obično propisuju radove i provere koje
treba provesti na redovnim servisima, pa i probnu vožnju sa proverom
svih parametara rada motora, uključujući i protokomer. Ovo se
posebno odnosi na vozila novija od otprilike 1997. g. kod kojih
je uočeno često otkazivanje protokomera. Nažalost, retke su servisne
radionice koje se pridržavaju ovih uputstava, pa neispravnost
protokomera obično biva otkrivena tek kada je načinjena i veća
šteta na motoru vozila. Kao primer, to su obično vozila sa dizel
motorima koja imaju poteškoća sa paljenjem kada je motor hladan.
Ukoliko je kompresija ispod dozvoljene, a motor ne troši ulje,
najverovatnije je uzrok vožnja sa neispravnim protokomerom, a
posledica gubitak kompresije na ventilima.
Ako je protokomer neispravan, osim zamene protokomera,
da li je moguće na jeftiniji način otkloniti kvar?
:: Mehaničke neispravnosti (lomovi, deformacije)
zahtevaju zamenu protokomera.
:: Protokomeri sa "L" klapnom, kojima
je otvaran poklopac, mogu se podesiti preko analizatora izduvnih
gasova ili posebnim postupkom preko dijagnostičkih instrumenata,
ali samo ako je sve ostalo na motoru ispravno (čiste brizgaljke,
pritisak goriva u dozvoljenim granicama, motor mehanički ispravan,
ispravan sistem za paljenje...). Ovakav postupak proizvođači vozila
ne preporučuju, jer je za to potrebno odgovarajuće znanje i oprema.
Dodatno, u slučaju druge neispravnosti ili odstupanja tolerancija
nekog dela sistema na motoru, ovo podešavanje može dati loše rezultate.
Dodatno, poklopac protokomera koji je otvaran izazvaće sumnju
svakog sledećeg automehaničara kod kojega vozilo dođe. Nadalje,
po kataloškom broju, koji se obično nalazi baš na poklopcu, može
se proveriti samo ispravan tip poklopca a budući da drugih kataloških
brojeva na protokomeru nema.
:: Protokomeri sa vrelim slojem, ukoliko imaju
promenu signala sa promenom protoka, mogu se dalje koristiti uz
primenu FLOW MASTER-a.
